[Verse 1]
Ponekad se setim onih zaboravljenih misli
Probudim se znojav jer u glavi su mi vrisci
Izabrao sam zivot i bez tuge i bez srece
Odlucio da vise niko sjebati me nece
Sva ta emotivna sranja nikad ne zavrse fino
Oni ocekuju coveka, a doruckujem cokolino
Ostao sam Klinac, nikada necu da sazrim
Taj svet u koji ulazim na ispran mozak bazdi
Radim kako ocu, radim onako kako volim
Kazu da sve je bolje ako povegetim i solim
Mozda jeste sebicno gledati samo sebe
Ali ostanu tikovi kad jedino te sjebe
Zato odlucio sam cvrsto da penjacu se ka gore
Popecu se na planinu, preplivacu more
Ocu da se jednom cuje za nekog temo Klinju
Sto je drugaciji od ostalih i ne gleda u sredinu

[Chorus]
Imam samo sebe, sada pocinjem od nicega
Ispricacu ti pricu, dok ja penjem se do visega
Ako stane mi na put, samo sa puta micem ga
Klinac se ne boji ni da zivota lise ga!

[Verse 2]
Ocu da ostanem dete, jebo sve velike odluke
Tek mi dan pocinje, a jedva stojim od muke
Olovka i papir, jedna jako dobra tema
Imam hiljadu problema ali nikakvog resenja
Svake noci budim se, i tripujem bicu bolji
U meni kad nije crno, znam da to su samo snovi
Kad sutra mene ne bude, hoce li me pamtiti?
I ako sutra nestanem hoce li iko plakati?
Ide mi na kurac ova moja generacija
Sam sam sebi za zivot bio preambulacija
Zar se niko od vas ne pita sta je iza maske?
Koji vas je uticaj zaglupeo do daske?
Danas u drustvu si frik ako tezis ka necemu
Zbog stava i razmisljanja trebas biti na lecenju
Volim svaku situaciju drzati u saci
I volim kad ovako pokidam na traci
[Chorus]
Imam samo sebe, sada pocinjem od nicega
Ispricacu ti pricu, dok ja penjem se do visega
Ako neko stane mi na put, samo sa puta micem ga
Klinac se ne boji ni da zivota lise ga!