[Tekst pesme "Ispod"]

[Refren: Nensi]
Nađi me. Ispod sam

[Strofa 1: Marčelo]
Glava je pretesan stan za strah
Kada cimer mu je bes. A da makar znaš
Odakle taj mrak, otkud teskoba
Tvoj žderač. Uzalud tražiš ga spolja
Čovek mi priča uz čašicu noćas
Dok palimo pljugu na pljugu i očaj se
Očas ugušio dimom, otkad smo seli
On veli da ispod leži sav izvor
Da nisu pomoć tablete
Ni šrinkovi - već mesto samo za tebe
Mesto u glavi gde sagradiš hram i
U njega se sklanjaš kad san
Spusti roletne na dan. Tamo je mir
Tvoj spokoj, ali i odgovor tih
Na pitanje šta te to zapravo muči
Šta struže ti kožu dok ispod nje puzi
Kaže, njegov je hram - kuća
Sa malenom baštom i ogradom od pruća
Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno
I jednom će mu reći šta tišti ga stvarno
[Refren: Nensi]
Nađi me. Ispod sam

[Strofa 2: Marčelo, Ministar Lingvista]
Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno
Sa osmehom prime ga, posluže kafom
I samo ta kućica, avlija, smiraj
Teše ga, kažu da se ne sekira
Da život je divalj, al' opet - divan
Kad god sklopi oka, tamo je s njima
Ali jednoga dana, tamo je naš'o
U krilu svog pokojnog oca devojčicu s mašnom
I celog proždra ga jeza
"Zar ne znaš? To ti je ćerka."
Moj prijatelj kriknu: "Ali, ja je nemam!
Nikad je nisam ni imao! Koješta!"
"Ne, nije tako." - šapuće starac
"Seti se, bio si još klinac tada
Sanja i ti. Ljubav. Nepažnja
Nećete bebu -- odluka je pala
Abortus. Raskid. Svakom svoja staza
Vreme. Zaborav. Život je takav
Al' ma kako hteo da ne gledaš nazad
Ono što je ispod uvek se vraća."

[Refren: Nensi]
Nađi me. Ispod sam
[Strofa 3: Marčelo, Ministar Lingvista, Lane]
Tako je lepa, divno se smeje...
On pada na kolena, suze mu lete...
"Oprosti mi, dete... al' bili smo deca!
Zbunjeni, sami, u strahu od sveta...
Mi nismo mogli... mi nismo smeli..."
"Ona to zna. Nemoj da klečiš
Njoj samo treba šta treba i tebi:
Da duše se oproste na način lepši."
I tada mu kaza njeno ime: Dara
Dar. Odbijeni poklon iz raja
I kaza mu šta je njoj jedina želja:
Da ode u Valjevo, gde beše nekad
I pusti ružu niz reku za nju
Za zbogom. Da duša smiri se tu
I on učini tako, i otad mu je bolje
Jer mir se uselio sad ispod kože
"Pa dobro je, druže moj, drago mi, eto
Al' to je sve trip, u glavi je sve to
Ne misliš valjda da je stvarno...?" --rekoh
Al' drug mi kaza da ima još nešto
Da dan posle toga mu svratio brat:
„Ej, postaću ćale! Zamisli, ja!"
„I imaćete ćerku, i zvaćete je Dara... je l' da?"
Brat ustuknu
„Da... otkud znaš?"