[Строфа 1]
Враћам ти се љепотице моја, посље много љета
Ту на твоја врата раја, јер си мени света
Срце ми је, душо, хтјело да пукне на пола
Кад сам видио твоје острво Свети Никола

[Припев]
Земљо мојих дједова, сунца пламена
Била си и остала мека срца, тврда камена
Прошао сам цијели свијет, видио сва мора
Али такве златне обале има само Црна Гора

[Строфа 2]
Престајао никад нисам теби да се дивим
Чезнуо за твојим плавим небом и каменом сивим
Будва, Котор, Свети Стефан, Бар и Херцег Нови
Ту се сваком безброј пута острварише снови

[Припев]
Земљо мојих дједова, сунца пламена
Била си и остала мека срца, тврда камена
Прошао сам цијели свијет, видио сва мора
Али такве златне обале има само Црна Гора

[Строфа 3]
Још увијек сам онај исти, што те силно воли
Иако је све, што нуиш, само камен голи
Још увијек сам онај стари, што у срцу носи
Све ове љепоте твоје ко цвијеће у коси
[Припев]
Земљо мојих дједова, сунца пламена
Била си и остала мека срца тврда камена
Прошао сам цијели свијет, видио сва мора
Али такве златне обале има само Црна Гора