Nikola Vranjković
Armatura II
Ti želiš
Da ne zaboraviš san koji plaši te
A nemaš reči da opišeš njegove zvuke
A čuju se

Nisu ko zemlja kad drhti
Na sekund pre smrti
Ni vetar kad odnosi umrlo lišće što truli
I miriše
Na topli miris što cedi ti suze iz očiju
Oči mu svetle, strah trči od srca do kostiju
Vrištiš

Crn je taj ogromni pas
Skače, napada, braniš se rukama
Nema ti spasa, probudi se
Oteraj svog đavola iz sna