Nikola Vranjković
Fototapet
Prosta tuga so plus voda
Kroz nju ronim pipam
Tražim dno od dna
Pokvareni svetionik
Princ bez konja
Ko đavo bez registarskog broja

Tvoje ruke nekog grle
Grle mene al’ to više nisam ja
Ja sam nestao odavde
Probio sam zid i skočio u fototapet

Kamioni brdo prave
Ispred kuće mene čeka pas
Težak miris čokolade
Spušta se na tužni Voždovac
Kroz mrak

Hodam stepenike brojim
Hiljaditi put na peti sprat
Ničeg više se ne bojim
Čitav život jedan momenat il’ dva

A dan prolazi kao vetar iznad nas