Ispod tvoga oka
Leži suza samouka
Ti je ne bi nikada
Pustila pred ljudima

…ni nenadana izdaja… …

Sebi bi presudila
Pre nego da te gledaju
Da ti tugu mere

Boli te al lakše je
Kada samo ti to znaš
Jer ne moraš da pričaš
Ne moraš sve da objašnjavaš

A ja ko uvek dosadan
Ne umem da sačekam
Drugi korak,drugu suzu
Koja sama priča sve

To ne ide mi..
Ne ide…

Tvoj je ponos veći od njihovog jada
Građani il’ stanovnici grada
Parfem svež al’ ubi miris stada
Glupa lažna obećanja
Bitan faktor dobrog zdravlja…

Držiš reči u zubima
Grumen tuge u grudima
Taj što nema ime
Al se obnavlja. …svaki dan… i nije zbog tebе
I nije zbog mene
Pomračina sjuri sе
I sama krene

Besna deca čudni ljudi
Ne vide dalje od nosa
Prestali su da se boje
Žive svoje paranoje

Gledam list na suvoj zemlji
Suv i lak vetar ga vrti
Kao da mu govori
Ne plaši se svoje smrti
Raduj se
Nikada ih više nećeš gledati…