Tako ponekad, eto, setim se
Pomislim – možda prošlost sveti se?
Uglavnom dođe mi da pobegnem i ostavim sve zauvek...

Ali kad krenem da se pakujem
U kofer slučajno te spakujem
Kud god da krenem, ideš sa mnom, ti me nikad nisi pitala...

Da l' smeš da ideš, da l' mi trebaš?
Ja kad te trebam ti me nemaš
A ja te nemam samo onda, samo onda kada trebaš mi...

Pogled s terase nije privlačan
I dan je više nego običan
Poželim opet da te zovеm, neću, ali čekam, javi se...

I onda žmurim, lеpo vidim sve
Slušam te kako dišeš, smejem se
I (nananana) noć i miris tvoje kose na mom jastuku...

Negde visoko iznad neba
Letimo dobar san nam treba
I neću da te spustim, ne treba mi više tlo pod nogama...

Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to...
Hrabar sam i umoran, korak mi je spor...
Kroz maglu kad se spusti mrak, ja poznajem tvoj dah...
Preko vode krišom svetli znak, k'o nagrada za strah...
Možeš da zaspiš kad god poželiš
I u snu pričaš sve što pomisliš
Roletne spuštene su spas za nas jer teraju dan s prozora...

Sat kuca, ali vreme stalo je
Koliko god da prođe – malo je
Telefon ćuti ceo dan, niko nam strvarno nije potreban...

Zar stvarno moram da se probudim?
Sanjam jer neću da te izgubim
Budim se slomljen kao vrba posle talasa i vetrova...

Kad padne noć nebo se otvara
Hiljadu zvezda mene posmatra
Kroz suze gledam, ali ne dam da mi vide oči, krijem se...

Nebo je isto kud god pobegneš
Mesec je jedan, ali svuda je
I svetli isto iznad krova, iznad groba, nikad ne bira...

Kad nebo počne da se porađa
Krvari iz tog crnog predgrađa
Dođi na Dunav da me tražiš, negde mora da me izbaci...

Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to...
Hrabar sam i umoran, korak mi je spor...
Kroz maglu kad se spusti mrak, ja poznajem tvoj dah...
Preko vode, krišom svetli znak, k'o nagrada za strah...