Oliver Mandić
Majmune
Bio je treći jun
Mesec na nebu pun
Bejah romantičan
A ona praktična

Ja iskreno tad nudio život njoj
A ona je tu imala plan svoj

Svu sam je ljubio
Glavu izgubio
Stalno je treptala
Igru je igrala

Ja opčinjen njom bio sam prosto slep
A ona je, znam mislila na moj džep

Maco, o maco
Maco – čuo sam njen glas
Maco, o maco
Maco – ponavljala je to

Sunce je granulo
Jutro je svanulo
Rukom potražih nju
Al’ je ne nađoh tu
Ja rastužen sav slušam slavuja poj
S njom nestade strast a i novčanik moj

Majmune, idiote
Naivčino, kako si glup i mlad
Majmune, idiote
Naivčino – govorih sebi tad

Majmune, idiote
Naivčino, u sebi ponavljah to
Majmune, idiote
Škola se plaća stalno, nauči to

Majmune, idiote
Naivčino, kako si glup i mlad
Majmune, idiote
Naivčino – govorih sebi tad

Majmune, idiote
Naivčino, u sebi ponavljah to
Majmune, idiote
Škola se stalno plaća, nauči to
Škola se stalno plaća, nauči to