Oliver Mandić
Zbog tebe bih tucao kamen
Joj, lepotice
Kažem – hej, okreni se
Zbog tebe bih tucao kamen
Bože moj, zgodna si još
Jeo bih voće mango
I igrao s tobom ležeći tango
Ležeći tango

Možda si i s drugim šetala po parku
Al’ ja sam bio s tobom najčešće u mraku
Rekla si da sam neman
Da prezireš muški rod
Levom se branila rukom
Desnom skidala sve
I bacala na pod

Rekla si – pričaj mi o sreći
Rekoh ti – ne mogu stojeći

Joj, lepotice
Kažem – hej, okreni se
Rekla si da sam neman
Da prezireš muški rod
Levom se branila rukom
Desnom skidala sve
I bacala na pod
(Molim te, ljubavi, pričaj mi o sreći)
O, ne bu di dosadna, ne mogu stojeći
Ne mogu stojeći
Ne budi dosadna, teško je stojeći
Ne, ne, ne, ne, teško je stojeći
Ne budi dosadna, teško je stojeći
Ne mogu stojeći
Ne mogu stojeći