Oliver Mandić
Smejem se, a plakao bih
U čudno lepu noć ti nestaješ
Okrećeš mi leđa i odlaziš
I vidim da sam bivši, da si opet s njim
Još jedna noćna mora i pomirenje s tim

Da li sam ikad bio grub prema tebi ja
Da li si čula ružnu reč, možda nekada
A samo kad se setim šta pričala si ti
Suze mi pođu, al’ za tren sve zaboravim

I smejem se, smejem se
Smejem se, a plakao bih

Sada me bacaš kao stvar, istrošenu stvar
Zaboravljaš me kao loš ružan dan
A samo kad se setim šta pričala si ti
Suze mi pođu, al’ za tren sve zaboravim