**Prvi deo**

Strofa 1: [Dr. Džekil]
1. Oktobar 1989
Svuda mrak, ali ima nekog osim mene
Postoji način da utvrdim
Kô se jos krije to u majčinoj utrobi
Moj brat blizanac, istog dana začet
Ali majka priroda je izabrala jačeg
Najjači opstaju, guraju do pobede...
Morô sam da ga pojedem
O-on od tada živi u meni
O-on širi nemir, ja sam prilično nevin
Za sve, branio sam se
Al' nema dokaza ni opravdanja
Za takve postupke
Dok porota ne prihvati fenomen dvostruke
Ličnosti, ali ne, ne, ne
Ko je on? Moj gospodar i lutkar, podstanar iznutra
Kockar koji muti do poslednjeg minuta
Ustaje u sumrak i ostaje do jutra
Ostavlja mi rusvaj kad osvane sutra
On za trenutak postane brutalan
Osoba mutant, monstrum i utvara
Pričô sa psihologom, sve zapisivô olovkom
Al' nista nije pomoglo, on je i dalje tu
Refren: [Dr. Džekil]
Evo me stižem, tvoj fiktivni brat
Obrćem dobro u zlo, pretvaram javu u san
Aha, seoba desiće se kad tad
Deoba ćelija, a do tada
Bićemo jin i jang
Dr. Džekil i Mr. Hajd

[Strofa 2: Mr. Hajd]
1. Oktobar 1989
Naša draga majka ne zna kakav nosi teret
Protiv tebe da se borim, ne bojim se
Al' sam agorafobičan, plaši me samo spoljni svet
Želim da zauvek u nekom parazitiram
Prikrivam od ljudi koji misle da sam fiktivan
Da se rodim mesto njega ne bi imalo poente...
Pustio sam da me pojede
O-o, od tada živim u njemu
Spavam prvu, drugu smenu, pa noću stupam na scenu
Da su znali šta se događa, da porođaj oslobađa
Polu-đavola bio bi pobačaj, ali ne
Oni vole svog jedinca, ljubimca i mezimca
Ne znajući da se u njemu krije ubica
Bez lica, samo crne rožnjače
Kao Rorsahove mrlje, živo mrtvorođenče
Zreo za ludnicu, lucidan sam
Trbohozborac što bunca kroz san
Samoubica, um suicidan
Noću mesečari ulicama
Podvojena licnost, Edvard Norton iz Primal Fear-a
I dalje traje, al' nema mnogo do kraja filma
Ne bi nas više zadržavao žive (Šta?)
Uzeću žilet, prerezaću nam žile
Refren: [Dr. Džekil]
Evo me stižem, tvoj fiktivni brat
Obrćem dobro u zlo, pretvaram javu u san
Aha, seoba desiće se kad tad
Deoba ćelija, a do tada
Bićemo jin i jang
Dr. Džekil i Mr. Hajd

**Drugi deo**

Strofa 3: [Dr. Džekil]
Tačno u ponoć sam stajao na vratima
Otvorio je čovek, duga brada, crna mantija
Krv je šikljala niz grkljan
Uzviknuo je "Gospodine, ovo je crkva!"
Klečeći sam zagrlio oltar
Pod oslikanom kupolom otvorio se portal
Bljesak munje duž kapitela stubova
Držim se za stomak sa stegnutim zubima
Muka mi je, muti mi se vid, vrti mi se u glavi
Plafon crkve u beskrajnoj spirali
Priviđaju mi se stvari, povraćam
Al' kô da onog đavola oslobađam
Jer bolje mi je, bacam pogled na pod
I vidim fetus sa mojim likom (to je on)
Nakon tolikih ubistava
U slowmotion-u portal ga usisava
Čuje se hor anđela, pevaju čudnu pesmu
Bogorodica plače krv, stubovi se tresu
Naslonjen na fresku, al' ruka mi propada
U četvrtu dimenziju, gubim tlo pod nogama
I dalje ne znam da l' je to bila stvarnost ili san
Al' jedno znam, svako od nas
Je pomalo Dr. Džekil, pomalo Mr. Hajd