Opet slušam bit sa neta..
Opet mi je u glavi jedna pesma..
Ja nisam više isti kao nekad!
Ali bih voleo da me se takvog sećaš...
Ovo ovde je pogrešna adresa...
Bio sam loš! jesam..
Imao sam sve vreme ovog sveta
Al' nisam mogao da čekam..
Opet su sa mnom isti ljudi..
Pomalo strani, pomalo čudni, prvi ili mrtvi...
Zakleti na ćutanje..
Mnogi mamci su pali sa udice!
Čekao sam priliku da se sklonim sa ulice
Pitanje života i smrti - pitanje sudbine..
Na ovim zgradama su prozori sa spuštenim roletnama
Samo onda kada ne treba!
Previše je loših sećanja..
Šetam sam noćima sa ugašenim svećama i svetlima...
Ovo je noć veštica ili noć leptira
U svakom slučaju mnogo poslednjih letova!

Moji snovi su bez boje..
Svi moji tragovi su izbrisani...
Moje pare se ne broje!
Svi moji padovi su ispisani..
Sve ove kuće su trošne!
Možda smo bili previše inspirisani..
Još uvek tražim iskren osmeh
Onaj koji su sa tvog lica izbrisali!


Danas sam prestao da palim buksne..
Ubeđujem sebe da je to uspeh..
Ubeđujem sebe da želiš to da čuješ
Mada nikad nisam uspeo da te razumem...
Biram šta ću da jedem, gde ću da sedem..
Biram mesto, biram vreme, biram želje...
Neke igre su izabrala mene, nekada davno
Danas verujem da je sve to samo slučajnost...
I dalje lutam, tražim sebe po sazvežđima..
Bila si moj plan sad si beživotna materija..
Nikad nisam bio slobodan
Ne idem ka cilju - umorio sam od hodanja..
Osećam da umirem.. na istom mestu su mi grob i kolevka...
Na istom mestu gde si me i mrzela i volela!
Stojim na slomljenim kopljima pored oltara
U drugoj ruci mi je omiljena karta!
Ostao sam ovde da me nikad ne bi našla
Jer je najviše bolelo onda kada praštaš..
I ne brini se, zaključao sam vrata...