I sada zab'o sam u glavi
Izgubio sam reči
Ali znam da vam još mnogo toga imam ja za reći
Prijatelja pravih baš sužava se prečnik
Vrednost mu sve jača, mi smo svesni da smo grešni
Dok lutam ovim gradom ulica mi guta korake
I kažnjava te tvrdo ako ti se ovde omakne
U našem kraju Sunce ni ne prolazi kroz oblake
Kako posle svega da donesem dobre odluke?
I kako posle svega da od sranja ja se odviknem?
Kako posle tol'ko bola ovaj život ne zaboli te?
I kako verovati nekom kada kaže ti da voli te?

Ovde već uveliko trčiš a nisi na noge stao
Ovde gubiš nadu nisi ni ust'o a već si pao
Ovde nasmejane face kriju ožiljke i rane
Tu gde se osmeh čuva za te teške, hladne dane x2

I ovaj grad je mrtav, čuka prestala da kuca
Niko nema ljubavi za druge pukla su sva srca
Svako gleda svoju bulju, svaki lik ima dva lica
Da ne verujem nikom učila me je ulica

Ovde već uveliko trčiš a nisi na noge stao
Ovde gubiš nadu nisi ni ust'o a već si pao
Ovde nasmejane face kriju ožiljke i rane
Tu gde se osmeh čuva za te teške, hladne dane
Ništa nije kako jeste
Na slikama je lepo ali ulice su tesne
Ja ti ove zgrade naslikam kroz pesme
Prepričam ti sranja i sve kao što jeste
Šta sve video sam s šesn'est
Ovaj život ne daje na tacni, obara u nesvest
Kad banjavaju na pretres a kod sebe imaš deset
Pa trčiš za život, adrenalin te ponese

Ovde već uveliko trčiš a nisi na noge stao
Ovde gubiš nadu nisi ni ust'o a već si pao
Ovde nasmejane face kriju ožiljke i rane
Tu gde se osmeh čuva za te teške, hladne dane

Buraz znam od prvog dana da im ovde svima smetam
I znam da od rodjenja ovde, si samo meta
Ali ne plašim se smrti, sada kren'o bih na metak
Jer u sranjima do guše urodjen si od početka
Ako očekuješ, u startu
Na keca gubiš nadu
Ne očekuj ništa samo pravo gore drži glavu
U ovom sjebanom gradu ne daj šansu svakom smradu
Drži se ljudi pravih što pridrže te u padu

Ovde već uveliko trčiš a nisi na noge stao
Ovde gubiš nadu nisi ni ust'o a već si pao
Ovde nasmejane face kriju ožiljke i rane
Tu gde se osmeh čuva za te teške, hladne dane
X2
Boli me kurac i za pare i za likuše
Sve što sam loše radio sad udara mi rikošet
Pogled mi je prazan ali glava mi je prepuna
I čemu vredi život kada ni ćaleta ne vidjam?
I čemu svi ti drugovi kad izdaće me, predviđam
I čemu je pun stomak kada na kraju ispegliram?
I čemu sva ta nada kad na kraju se iznerviram?
Jer verov'o sam onima što mi drže nož u leđima

Ovde već uveliko trčiš a nisi na noge stao
Ovde gubiš nadu nisi ni ust'o a već si pao
Ovde nasmejane face kriju ožiljke i rane
Tu gde se osmeh čuva za te teške, hladne dane