Svaki dan se prave pare – priča se ponavlja
Štek se obnavlja, novi cilj se postavlja
Ulica zlostavlja svoju decu voljenu
Nekog sranja slome, ali mene sranja pokrenu
Posle kiše Sunce, posle zadovoljstva bol
Slušam 2Pac-a, u grlu je alkohol
Nekad je valjati gudru bilo blam
Danas neka braća dušu daju za gram
Ja znam kako je kad ostaneš sam
Ništa nisam im’o, ništa nisam mog’o da dam
Za patike i hranu – gudru valjao sam
Ljude varao, krao i lagao sam
Takav život je mrak
Nijedan put iz geta ka uspehu nije lak
Sada znam da sam jak, pare trpam u džak
Tu smo ja i moj braša
Rođeni smo u bedi, ova igra je naša
Ali zlo uvek vreba, moram ostati svoj
Čeka me zamka na ulici toj
Dobrivoj Rain to je burazer moj
Živimo borbu, pa bijemo boj

Da li mislite vi da ovo sranje nas brine
Tamo gde smo bili mi, ti ne želiš da ideš
Tamo lako se gine, lako se pada s visine
Zato nemoj da pomišljaš da se bojimo sine (x2)
Posao se radi, novčanice se lepe
Rolaju se kolica, više ne idemo škepe
Sise strepe kada braća dođu da ih klepe
Bolje podignite oprez vi na viši stepen
Nema upozorenja, ekipa stiže tras
Crne mašine iz koje jako gruva bas
Otvara se prozor, ti čuješ poznat glas
Dobro znaš da molićeš ti nas za spas
Gras, bombone, prah, pretvaramo u jure
Svi vole taj rad kad se kidaju i šure
Samo daj im bure za istu jebemo cure
Zatvaramo tezgu kad u kraju snimimo pandure
Ko nije ispravan, priče brzo procure
Ako ne sklone se sami, znaš da biće torture
Vrte se ture, obrt veliki se brate pravi
Znamo da možemo jer smo jaki u glavi
Lova se pravi na hemiji i travi
Uvek korak ispred, mrak je uvek tamo gde su pravi
Brate Povlo izdrži iza zatvorenih bravi
Nedostaješ nam svima u srcu,snu i na javi

Da li mislite vi da ovo sranje nas brine
Tamo gde smo bili mi, ti ne želiš da ideš
Tamo lako se gine, lako se pada s visine
Zato nemoj da pomišljaš da se bojimo sine (x2)
Daću ti spiku – ti je isprati, i dobru ziku u ritmu se klati
I poštovanje – ti ga uzvrati, i bolje shvati da neću stati
Naše je vreme – i mi smo glavni, mrak je u kući vi ste mali
Mikrofon gori, sve ću da spalim, Smoke i Džiboni – Originali
Da li ste znali da ulice znaju ko stalno se cima na njima
Geto vojnike, ekipe, drukare, pubove, kurve, a brda ih ima
Ulice znaju i zauvek ćute, tajne u kraju čuvaju klupe
Svake stotinke, sekunde, minute, beton dočekuje nove regrute
Ne volim glumce što mnogo se kurče, zbog takvih ulice postaju ljute
Jačima napravi otporne, istrajne, mudre, ratnike spremne da trpe
Gladni jure valute, spremni na sranje, gaze i mrtve u trci za pare
Korake krupne prave pa padnu, a retki nastave dalje
Beton udara jako posred glave, još jače ove što se prave
Pa zarije zube, otšre i kvarne, što prave do koske duboke rane
Posle spale opšte sranje, nemoj da čekaš da to sve stane
Zna se ko ne sme, a ko sme brale, dušmani gde ste, još ste cave

Da li mislite vi da ovo sranje nas brine
Tamo gde smo bili mi, ti ne želiš da ideš
Tamo lako se gine, lako se pada s visine
Zato nemoj da pomišljaš da se bojimo sine (x2)