[Tekst pesme "Klinačka smrt"]

[Uvod: Sinovatz]
Tri - čet'ri…
Oče naš
Koji si na nebesima
Da se sveti ime Tvoje
Da dođe Carstvo Tvoje
Da bude volja Tvoja, (Zaradsutra)
I na zemlji kao na nebu. (Yo, yo)
Hleb naš nasušni daj nam danas
I oprosti nam dugove naše, (Zaradsutra)
Kao što i mi opraštamo dužnicima svojim… (Yo)

[Strofa 1: Sinovatz]
Još jedno telo uokvireno kredom
Večnaja pamjat, samo neka ide redom
Nekad sam bio dete… sad, u rukama s bebom
Gledam šta je sa svetom i o tome mislim sa zebnjom
Kad umrem jednom, ne znam šta će moje čedo
Da l' je to stvarno briga ili samo ego?
Deca planete više nisu ništa vredno
A nema toliko mesta da sva stanu na nebo
Nema tih reči što bi mogle da me smire
Vidim, gledate ih kao zamorce, uzorke
Mislite im gore nego što je nekad firer
Znam vas sve, bolesne ubice i čedomorke
I vas su, kô male, posmatrale oči iste
Ruke vas pipale, bile… samleo vas sistem
Ljubomorni na čistotu, sada i vi biste
Da lomite, sakatite to što više niste
Od kreveca do groba, tu čeka samo zloba
Oni što požive - već i sami biće zveri
Zalud im borba, za roba je samo globa
I šta će u tom viru jadni sinovi i kćeri?
Upliću se, vrpcu stežu, dok nož stomak seče
Znaju gde dolaze, jadni, pa vrište i kmeče
Nevini i čedni, da vas suzama izleče
Da vas podsete na jutra… ali već je veče
U smiraj dana, čopor, oči što svetle
Zombiji bez duša dišu, mrtvi kô rokenrol
Lomača igračaka, gladni su, bale i prete
Deca mrtva u njima pulsira fantomski bol
Senke nadolaze gde god da su pali
Mrak miluje, kose gladi, neka što su mali
Ovaj svet su ruke što će i tela i duše da im stisnu u zagrljaj… i da ih uguše
[Refren: Sinovatz]
U istoriji bolesti, crvenom bojom
Upisano stoji: "Loša klinička slika"
Nije ni čudo, kad i zemlja se gnoji
A svala majka sanja samo "da rodi vojnika"
Svako dete sanja što pre da odraste
Svi jure bez glava da preteknu teskobu
I nikad se ne vrate, jer nisu to laste
Ne umeju da lete, samo stoje u grobu

[Strofa 2: Marčelo]
Zbogom, prvi nerođeni sine
Jer mi te rađamo samo da slavnno gineš
Moj golube, golube mira, ti si golub od gline
Tvoje je carstvo nebesko, ali nisu visine
Vi, sine, letite samo kad bomba digne
Kada puška zanese i kada SMS ne stigne
Na vreme da te leči, jer državi nisi preči
Od fontana, jarbola i praznih reči
Eci-peci-meci, bum, pa čaure pod tepih
Kad završimo ratove, onda sklopimo nemir
Iza kulisa govna dalje pelcujemo deci
Pa su jedni za dom spremni, drugi bi da su četnik
Treći, peti, šesti - isti bes, sve isti rečnik
Kad se rodiš ovde, dete, eto koji si srećnik
Ti si topovsko meso ili glasačko telo
Ili glava u torbi, ili torbe, pa preko
Jer ovde nema kičme i svi samo paze rebra
Svi rade šta god treba, svi koštaju sto evra
Svi kažu: "Moja deca", svi kažu: "Moram, tebra"
Svi ćute, žmure, tonu i mažu obraz na 'leba
Padne helikopter, neko hteo da se slika, beba gine
Opcija 2: preživi, raste, na pešačkom gine
Opcija 3: stasa, diplomira, na poslu blista
Al' šef je neki Palma… i ne možeš mu ništa
Il' samo nanogice, a siromahu zazubice
Klinci u gasu, većina grafita su umrlice (Zverinjak)
Jedino sanduci po ljudskoj meri
Zato… zbogom, prva nerođena kćeri
[Prelaz]
Crvena krvca iz srca vrca
Crvena krvca iz srca vrca
Crvena krvca iz srca vrca
Crvena krvca iz srca vrca

[Refren: Sinovatz]
U istoriji bolesti, crvenom bojom
Upisano stoji: "Loša klinička slika"
Nije ni čudo, kad i zemlja se gnoji
A svala majka sanja samo "da rodi vojnika"
Svako dete sanja što pre da odraste
Svi jure bez glava da preteknu teskobu
I nikad se ne vrate, jer nisu to laste
Ne umeju da lete, samo stoje u grobu
U istoriji bolesti, crvenom bojom
Upisano stoji: "Loša klinička slika"
Nije ni čudo, kad i zemlja se gnoji
A svala majka sanja samo "da rodi vojnika"
Svako dete sanja što pre da odraste
Svi jure bez glava da preteknu teskobu
I nikad se ne vrate, jer nisu to laste
Ne umeju da lete, samo stoje u grobu