[Tekst pesme "Лазарица"]

[Strofa 1]
Стигло писмо, пише Султан, Кнезу Лазару
Да му даде земљу своју и Грачаницу
Да му даде кључе града Цара Душана
Да му војска пије воде око Призрена
Чита Лазар, гледа своју лепу Милицу
Крајем ока тражи сина и мезимицу
С десне стране стоји Милош са витеза два
Гледајући у Икону, Кнез одговара

[Refren]
Не дам, не дам земљу Цара Душана
Не дам децо ни камена с двора његова
Чекам, чекам њега ја на Косову
Па нек' узме моју главу, не дам Србију

[Strofa 2]
Клекну Милош пред Икону испред Лазара
Он позива у молитви Светог Зосима
Неће Султан воду пити покрај Призрена
Не дамо му ни камена Цара Душана
Теби Кнеже завет дајем, нек' запамте сви
Пашће Султан испред тебе пре нег' паднеш ти
За тебе ћу и крст Часни, живот предати
Па ћемо се сви на небу вечно састати
[Refren]
Не дам, не дам земљу Цара Душана
Не дам децо ни камена с двора његова
Чекам, чекам њега ја на Косову
Па нек' узме моју главу, не дам Србију

[Završetak]
Чекам, чекам њега ја на Косову
Па нек' узме моју главу, не дам Србију