Vodi me odavde, vodi me do reke
Da ti puštam rep, iz devedeset neke
Stvaram nove slike, ostarog alata
A biti dobar čovek, nema boljeg zanata
Ukov rep je tata, ako sinovi su lirika
A koliko si iskren, otkriće ti mimika
Guši me motorika, treba mi omorika
Pogled prema šumi, moja je erotika
Idem putem hodnika, mračnijeg od mraka
Sve do svetla, neću lakši put
Taj vodi do pakla
Nekad potrebna je motika
Da bi hleb zaradio
A dobra mi je optika
Savet sam zavalio
Ko ti želi dobro, neće lošе da ti dopušta
Zagrli me snažno, jer to me samo opušta
A onaj koji ćuti, najvišе te posluša
Sklanjaj se od zla, ne daj đavo da te okuša

Samo plovi i kada brod ti tone tone
Samo sanjari kada košmari te gone
Samo piši, i kada nemaš kome
Samo diši, ne daj duh da ti slome

Samo plovi i kada brod ti tone tone
Samo sanjari kada košmari te gone
Samo piši, i kada nemaš kome
Samo diši, ne daj duh da ti slome

Imam svoju granicu, ne letim visoko
Jer plavo nebo samo služi, da ga gleda oko
Nemam krila, imam svet pod nogama
A biljku koja leči rak, ne mešaj sa drogama
Šta je to sreća, je večita enigma
Ako mene pitaš, ljubav mir, čista paradigma
Treba mi četinar, nisam betonski lešinar
Imam drugove po zatvoru
Al' nisam kriminal
Čitam sveto pismo, ne činim ubistvo
I kada lomim bit, to je iskreno i čisto
Prirodnu lepotu, smatram za divotu
A lice puno šminke, uvek krilo je sramotu
Sve što kratko gori, brzo će da smori
Samo ljubav platonska, večnu vatru će da stvori
Meni treba večnost, ne vidim ograničenu
Ti i ja jedno telo, od dveju duše sačinjeno
Samo plovi i kada brod ti tone tone
Samo sanjari kada košmari te gone
Samo piši, i kada nemaš kome
Samo diši, ne daj duh da ti slome

Samo plovi i kada brod ti tone tone
Samo sanjari kada košmari te gone
Samo piši, i kada nemaš kome
Samo diši, ne daj duh da ti slome