Ne vise nema nazad, bilo je sta je bilo
Smrt je najmanja kazna kad zivis pogresan zivot
Gram je tezak k’o kilo, kilo tesko k’o tona
Veruj nije mi krivo isto bi prosao odmah
Repera ima tona, al’ brojim ih na ruci
Ikac, Furio, Reksona, prazno mesto i Puci
Pitas zasto boli, svaka rima je tuga
Tri puta sam za malo, izgubio brata i kuma
Ali idem dalje, pitam se da li lutam
Na mog najboljeg druga pucano 27 puta
Moje srce umire, suze kidaju obraz
Ulica nocas ljubi me, dok sam njom gazio poraz
Ne zelim stati sada, iza mene je mnogo
Ne zelim znati sada, da li si pricao s Bogom
Jos nisam rekao zbogom, zivot je prekratko tu
Ova prica sam ja, ovo sranje je jug

Ne vise nema nazad, jer nisam rekao sve
Zivot je najveca kazna kad smrti prepustis se
Ja necu stati sada, reci su kao zrno
Ulice belog grada, gde sve je drugo crno
Ti slusas sada N-a, na bitu koji boli
I mozda ljubav nemas, al’ tera te da volis
Hiljade ljudi voli to sranje koje pisem
Moj brat je sinoc ranjen, al’ bori se da dise
I budi svoj kol’ko god te zivot spotak’o
To nije dodir moj, Bog te je dotak’o
Nemoj da places nocas, jer beton nije zedan
Repera ima mnogo al’ jedan je broj jedan
I sad sam svega svestan i znam koliko vredim
I nema mnogo mesta za ljude koje zelim
Ja necu stati sada, ovo je moj pocetak
I necu pasti kada saplicu me iz geta

1, 2, 3 dani prolaze ja brojim ih
Novo jutro sve nas promeni i pitam Boga da l’ postoji li
Može li nas spasiti, može li oprostiti
Što smo ulice zavoleli
Moje su pesme moja lična priča
Moje oči vide senke, a ne lica
I dok ulica mi izmiče pod nogama
Ja gledam kako krivim svoju dušu k’o na drogama
Ona želi više, ona pati jako
Ona voli puno, a ljubav nema zakon
Zakon je srce koje kuca samo jednom
Zato život koji imaš treba čuvati k’o ker verno
I čuvaj osmeh, jednom ga neće biti
Jer zameni ga suza što će zato liti
Ne možeš kriti se jer sve će jednom izaći
Pođi rukom il’ će izmaći, moraš se istaći