Đorđe Balašević
Olivera
Na pragu svojih dvadesetih
Bio sam laka roba
Bile su moderne barabe onih dana

Ne želim svega ni da se setim
Hteo sam, eto, sve da probam
Zvalo me zabranjeno voće s raznih grana

Sad žalim, da
Al` šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica
Leteo je kao leptir, tvoj čuperak...

Drugi bi sve
Imalo smisao
Drukčije bih život disao
Da sam znao da postojiš Olivera...

Možda sam, a da nisam znao
Pred isti izlog s` tobom stao
Možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se na trenutak mimoišli?
Sad žalim, da
Al` šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica ...
Daleko od mog oka i mog pera

Drugi bi sve
Imalo smisao
Ne bih svakoj pesme pisao
Da sam znao da postojiš Olivera...

Drugi bi sve
Imalo smisao
Ja bih iz te gužve zbrisao
I nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram

Znao bih gde
Da sebi nađem mir
Skrio se u tajni manastir
I čekao da ti odrasteš Olivera...