Lunjo, moj stari kofer opet miriše na sive ceste
A tvoja soba na mandarine i pržen kesten
I toplo je tu, tu ispod tvog krova
O, dobro je tu, u zamku iz snova, pa sretna ti nova

Lunjo, sad ću ti reći i više nikom i više nikad:
Svako je od nas ponekom sličan al' ti si unikat
Pročitaš me, znam, od slova do slova
Prećutiš to, znam, k'o pametna sova, pa sretna mi nova

Ti uvek znaš najbolji način
S' tobom lako stižem na tron
Ti si ta nit, taj retki začin
Koji daje poseban ton

Ti si mali čarobnjak
Koji donosi spas
A svi ti pajaci na pokretnoj traci
Nek žure bez nas

Lunjo, ako me traže, ti slaži da sam odavno mrtav
Spusti roletne i navij sat na sredu, četvrtak
A napolju mraz i magla i zima
A napolju mrak al' ovde sve štima, od kad tebe imam

Ti uvek znaš najlepše reči
Ti čak i ćutiš tiše od svih
Ti imaš smeh, koji sve leči
Ti od psovke načiniš stih