Đorđe Balašević
Posvađana pesma
Sa katedrale tri puta lupilo
Dosta se zvezdica na misu skupilo
Pločnik - k o potočić, posrebren, krivudav
Zar su se ulice ponovo smanjile
A senke brestova utanjile
Il ja to nisam predugo prošao tuda?
Rasipam korake, k o pijan dinare
Od Mičurinove do detelinare
Nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom
Možda se upravo malo odljutila
Možda je nekako naslutila
Kakva se drama odvija pod mojom jaknom
A mesec pojma nema, matora lola drema
(jutros je lumpovo po Kini)
Dok se sa sobom borim da tačno izgovorim
Tu tešku, stranu reč "izvini"
Ona me voli, znam. OK, ne suviše
Al sasvim dovoljno da krišom uzdiše
Kada me tračeri ubace u šemu
Škripuću oblaci pod njenim nogama
Neda se ludica tvrdoglava
Šta više, piše udžbenik na istu temu
Samo je vetar sretan (vrti se ko baletan
U svojoj sivoj pelerini)
Dok moje misli traže: kako se ono, po naški, kaže
Ta teška, strana reč "izvini"
Izvini. Izvini! Izvini. Izvini. Izvini...