Đorđe Balašević
Stari laloški vals
Uz blagoslov magle i nebeske pravde
Vreme je, vele, da idem odavde
E, ne volem s takvima ni da se svađam
Al nisam ja došao, gdi da se vraćam?
Tu je sjahao moj askurđel!
To je naša ledina, naša Vojvodina
Jedna i jedina
Nebo i zemlja su spojeni šavom
I jedini kamen je onaj nad glavom
Tu mi je čardak odliven u zlatu
I komotno vreme na crkvenom satu
I tu je moja dragana
Baš za božić neguje klas
A usput, k o da tancuje stari laloški vals
Rasti pšenice, nek nam je roda
Opleti brazdama
Nisam ja bitanga pa da te prodam
Ovakvim gazdama
Možda odem jedared, kad naiđe red
Al idem zadnji od nas
Dok na miru odslušam stari laloški vals
Nalož te vragovi furune pakla
Ma, nek se zažari
Al moja se zvezda još nije ni makla
Bog nad njom stražari
Ja vam sledim jedared, kad naiđe red
Al i tad mi ostavte čas
Da sa njome odigram stari laloški vals