Sumoran i nem
Jablan gromom razvaljen
Zagledan u čašu preduboku
Bio mi je stran
I naizgled normalan
Al' tad mu spazih odraz meseca u oku

On me oslovi:
"Pa, kako idu poslovi?"
Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga
Na to on planu naprasno
Odmeri me sablasno:
"Nemate vi pojma, braćo draga."

Ne znaš ti šta znači ubiti grad
Ne znaš ti bauke kaljavih rovova
Ne znaš ti šta znači spavati sad
Kad sklopim oči, ništa osim tih krovova

Kada sklopim oči, nebom naiđu mobe
Zamirišu gostinjske sobe
Nebom svadba odzvanja
Kada sklopim oči, nebom promiču lica
Zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja"
Zverko ludila
Što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao
Al' neću se stideti
Što Boga neću videti
Jer, to i nije Bog kojeg sam znao

"Ne znaš ti, nema oslobođenih
Svaku tišinu mi granata prošara
Spašen je taj prvi pogođeni
A svi su drugi večni taoci košmara

Kada sklopim oči, nebom naiđu lađe
Zvona, lavež, komšijske svađe
Miris svežeg oranja
Ali, kada svane
Vetri s reke zacvile
Znam, to tuže vodene vile
Dunav tamjan odranja"