Ne volim januar, ni bele zimske vragove
U svakom snegu vidim iste tragove
Tragove malih stopa, broj trideset i ko zna
Kako polako odlaze

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
I nemam pojma kad` neko pita gde je to
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
Nikad ja nisam brojao

Nisam te nikad` čuvao
Nisam te nikada mazio, pazio
Tvoju sam ljubav gazio
Svemu smišljao broj

Nisam te nikad štedeo
I nisam umeo stati ni ostati
Šta će od mene postati
Mali anđele moj

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih
Dosta je suza i rastanaka nesretnih
Ko takve stvari snima?
Baš čudnog sveta ima
Tako se lako rasplaču
Nisam te nikad` čuvao
Nisam te nikada mazio, pazio
Tvoju sam ljubav gazio
Svemu smišljao broj

Nisam te nikad štedeo
I nisam umeo stati ni ostati
Šta će od mene postati
Mali anđele moj


"Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu..."