Đorđe Balašević
Mani Me Se Lepa Nasto
Proganja me stalno Nastasija Kinski
Svaki dan mi dolazi u san
Priča da me voli baš ono odistinski
I vene zbog mene
Brine me pomalo ta lepa omladinka
Ne mogu da odobrim njen stav
Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka
Moju sliku u novčaniku
Sve je to lepo i sve mi to laska
Al’ mojoj faci ne pristaje maska
Ja na te stvari gledam starinski
Mani me, drugarice Kinski
Nisi ti kriva, stvar ne primaj lično
To su principi il' tu nešto slično
Ja sam za drugu devojku rast'o
Mani se mene lepa Nasto
Ne mogu da shvatim šta nalazi na meni
Osim što sam visok, lep i plav
Čim joj nešto kažem, a ona porumeni
Pa skokne da me cmokne
Njen pogled ruši i obara s nogu
Al’ ja se branim koliko već mogu
Snažno me grli, sve grčko-rimski
Htela bi da me ljubi filmski
Polako, snajka, obustavi napad
Vrati se lepo na svoj truli zapad
U Pariz, Teksas i medju ljude-mačke
Ja nigde ne mrdam iz Bačke