Đorđe Balašević
Eleonora (Na Bogojavljensku noć)
Na Bogojavljensku noć
Peku se kesteni
Lome se pogače
A venci smokava
I praporci se pokače
U prednjoj sobi mog baće
To je već navike moć
Bez slova poziva
Društvo se sastalo
Pod istom Ikonom
Za crnim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daće
Redak sam gost
U starom kraju
Al’ znam šta misle i u snu
Eh…
I oni mene, kanda, znaju
Jer čak ni pripiti
Ni da pomenu Nju
Čudna je zverčica strast
Od one Ljubavi
Zbog glupe svađice
U buri ćutanja
Potonule su lađice
I minus, na kraju salda
Da l’ grom odabira hrast
Ili se to `pak hrast
Munjama nametne?
Za to baš nemam reči
Bogzna kako pametne
To je ta sudbina, valda
Bila je moja zlatna šansa
A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa
Moja ljubavnica
Saborac
I moj najbolji drug!
Oni ne pričaju o Njoj
A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć
I tu i tamo
Na taj Krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče
Moja me senka spotiče
Al’ ništa me se ne tiče
I malo šta me pomera
I dotiče
Sem možda Nje
Kad đavo precepi špil
Sve krene naopako
Svale se vanglice
Zadrema kum
Il’ nešto nisu
Ove "London"-štanglice
K`o kadgod
U doba slavna...
Pogrešno uklopljen stil
Kinesko posuđe
Salvete heklane
Model iz izloga
A cipele od preklane
No, rizling...
Sve to poravna
[Instrumental]
(Već me Dunav pretiče
Već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče
Ništa me ne dotiče...)
(Već me Dunav pretiče
Već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče
Ništa me ne dotiče...)
Nikad` ne pričaju o Njoj!
(Već me Dunav pretiče)
A ja se ne raspitkivam!
(Već me senka spotiče)
Ukrstim politru i noć!
(Ništa me se ne tiče)
I tu i tamo
Na taj Krst se prikivam!
(Ništa me ne dotiče)
Već me i Dunav pretiče!
(Već me Dunav pretiče)
Moja me senka spotiče!
(Već me senka spotiče)
Al’ ništa mi se ne tiče!
(Ništa me se ne tiče)
I malo šta me pomera!
(Ništa me ne dotiče)
I dotiče…
Sem možda Nje...