Do pola jedan je bila na času klavira
Onda korakom merila grad
I usput gledala izloge
Pardon, svoj odraz u njima

U kosi još, poput venca
Ona molska kadenca
Mala vračka
Da, upravo tad`
Iz kafe „Kibic“
Polagano nadođe on
Kao plima

Tajne su tu
Zato da ih neko nasluti
Postoji reč koja vredi
Tek kad` se oćuti
Bogu je kanuo čaj
Svud` je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh
Čvrsto svoju kajdanku stišće
Ne drhti on
To je samo to uvelo lišće
Blaženo Miholjsko leto
Jedno i sveto za njih
A on je nosio naglas
Svojih skoro 18
Sve češće mu govore „Vi“
Begeš u grudima udara
Bije u bronzane žice
U džepu sretni staklenac
K`o ono novčić i zdenac
Mala vračka da nestanu svi
A ona bane k`o lupež
I prospe mu kosu u lice

Tajne su tu
Zato da ih neko nasluti
Postoji reč koja vredi
Tek kad` se oćuti
Bogu je kanuo čaj
Svud` je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh
Čvrsto svoju kajdanku stišće
Ne drhti on
To je samo to uvelo lišće
Blaženo Miholjsko leto
Jedno i sveto za njih
[Instrumental]

Kao osrednji klošar…
Malo prosed i prostar
Na uglu sam zastao sam
Ne tako dobar oktobar
I misli sve u Ruskom štimu

A onda shvatih, na prepad
Da te volim k`o nekad
Vreme samo raspiruje plam
U meni Miholjsko leto
To prkosno Sunce pred zimu...

Ma, daj!