Vesnik svadbe po sokaku svuda je
Brinu snajke šta će koja mesiti
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Pa, čuj, moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio
Pričam više nego što bih smeo
‘Ajde
Odavno bih je zaprosio
Da sam samo hteo

Vetrić glanca krune granja
Tamiš nosi par lokvanja
Račun svedi
Šta sad vredi mladost tričava?

Nevažno je to sve skupa
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari
Uveličava

Oprezno s tom violinom
Ona čezne za tišinom
K’o da škakljas anđelčiće
Vrhom gudala
A nju nemoj pominjati
Neće svet zbog toga stati
Ma, neće biti prva
Što se udala

Ništa lakše nego sebe slagati
Ništa lakše neg’ se nasmrt opiti
I ništa teže nego zalud tragati
Od sto drugih nju sam prob’o sklopiti

Srce cupka
Al` misao okleva
Čeka da se stvari same dese
A tuga lepše zvuči
Kad se otpeva
Pesma sve podnese

Bog je, katkad, pravi šeret
Na strmini doda teret
I potura nedohvatno
Da se dohvati

Bog je dobar, kako kome
Bolje ne pitaj o tome
Ućutaću ili ću opsovati
Polagano, Šanji Bači
Ti si znao šta mi znači
K’o da heklaš paučinu
Vrhom gudala

Kad pred crkvom baci buket
Neka padne kao uklet
Neka bude zadnja
Što se udala

Samo bol je u životu siguran
Sreću nosi neki poštar jako spor
Neka...
Samo ovu noć da izguram
Sutra ću već naći dobar izgovor...