Njenog brata znao sam
Tako iz čuvenja
Nisam puno mario
Za te dođoše
Vukla se k`o kornjača
Jedna jesen lenja
Spori dani davno prođoše

Pretio je da će on
Na put da mi stane
I da mu se sestre okanem

A Mi smo samo šetali
I pomalo kisli
Dobro sam se nagled`o
Njenih koraka
Druge su mi devojke
Pobegle iz misli
Prhnule…
K`o jato čvoraka

Tih je dana zvonilo
U čast Malog Princa
I odvažnog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama
Satovi su stali
Kazaljke se, srećom
Baš tada sklopiše
Sto hiljada reči znam
Al’ jedna mi fali
Da nju kako treba opišem
I sram ga bilo, Gospodo
Ko pomisli loše
Al’ ni nalik na druge dođoše
Otad baš ne uzimam
Svaku što se pruža
Srce se odupire
Pa se privikne
Al’ zumbuli su zumbuli
A Ruža je Ruža
Pa da na kraj Sveta iznikne

Ma. da se redom postroje
Odavde do ćoška
Nijedna k`o moja Dođoška

Ta, idi…
Nijedna k`o moja Dođoška…