Đorđe Balašević
Crni labud
Čim došla je i prošla, meni pade na um:
Hej, to je moj par!
I prvi put je vidim, ali poznajem nju
Sasvim lucidna stvar
Gde je to živela? Gde se to skrivala?
Što je nisam video pre?
Koga je ljubila, koga je snivala?
Nekakve folere - mrzim ih sve!
Poručuje kampari, mirno povlači dim
Lupka čašom o šank
Okrenula se karta, sad sam načisto s' tim
Ona sad drži bank
Sva elegantna, tanka i mistična
Da'l pri hodu i dotiče pod
Sve mi to liči na Pjotra Ilića
Priču o jezeru, o dobru i zlu
Hajde povedi me, Crni Labude
Ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poći
Upućuje mi pogled kao dodir na tren
Hej, al' tren jako dug
Znam, prob'o sam sve i sad sam konačno njen
Ona zatvara krug
Ona je drukčija, s' njom nema šmekanja
I mnogo bolje, nosi moj stil
To nije putnica, za listu čekanja
Čim se spakuje, startuje već
Trošio sam život kao šećerni štap
Hej, sladak i lep
I šarao i varao i stvarao bol
Vuk'o vraga za rep
Ti nosiš račun za sve te zablude
Na tvome vratu vidim svoj krst
Ja sam te čekao, moj Crni Labude
Još od ko zna kad, pođimo sad
Daj, dotuci me, Crni Labude
I ne štedi me ove noći
Hajde, vodi me, oslobodi me
Svi to moramo jednom proći, bar nekad