Đorđe Balašević
Neko to od gore vidi sve
Stevu Čenejca, je ubio grom, nežno, k'o rukom
Na širokom šoru, tu negde pred zoru il' pre
I niko se nije pitao, gde se to noću skitao
Nego su žalili i sveće palili svi

Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je očajan
Al' taj matori momak je imao stomak za sve
Pa reče: "Eto, tuđeg se latio, zato je glavom platio
Zbog žene svog kuma, je sišao s' uma sasvim"

Al vidiš, neko to od gore vidi sve

Povlači te konce, igra se
Postavi na svoje mesto
Svako dobro, zlo još pre
Sve vide oči sudbine

Tako, ponekad, te reči mi dođu, k'o jeka
Kad bure se spuste, kad pacovi napuste brod
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s' lepim danima
Pa idemo dalje i plovidba traje, k'o pre

Al' znam da, neko to od gore vidi sve...

Lomiš mi srce, k'o bagremov prut, onako, usput
Kad ostaneš sama, ti nađeš par dana za nas
Al' ja crtam svoje krugove i praštam stare dugove
Da, možda se varam, al' što da se staram o tom
Kad uvek, neko to od gore vidi sve...