Ona je volela blues
Njen kralj zvao se Peter Green
A ja, sasvim slučajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat
I čim sklope kazaljke krug
K'o mala bi šaputala, tad
Da negde neko misli na nju

U njenoj sobi, mala riznica greha
Kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog čeha
I sportska štampa, ako naiđe gost...

Uglavnom prođe sve
Ali ostane blues
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju

Negde u meni je kvar
I mrak što me gricka k'o miš...
I sav sam kao ona staklena stvar
U kojoj veje kada je pomeriš
U ovoj sobi ravnoteža je prosta:
Sto i krevet i prekidač za luč...
Ispod cene mole cenjenog gosta
Da pre puta ne zaboravi ključ

Uglavnom...

Ona je volela bluz, o-je
Lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... šta blues...?

Nemam ništa sa tim...