Đorđe Balašević
Jednom ...
Jednom su sadili lipu
Stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan
Bio sam nov u tom stripu
Komšijin mali kog su pustili da gleda
Stari Nestorov potpalivši korov
Tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."
Jednom sam voleo zbilja
Mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu
Vozio hiljadu milja
K'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...
Vukle me šine pod točak mašine
Al' ona me spasila
Sve je druge ugasila
Hej, sve to dođe na svoje
Davno pravila znam
Samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku, na svetog Luku...
Jesen je kriva
Uvek me rasturi siva
Jednom je prošla kraj mene
Sa tipom kog sam znao, taman da se javim
Skrila je pogled na vreme
Al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
I sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...
Jednom su palili lišće
Sa one lipe, dim je lebdeo do neba
Na kom su, nema ih više
Stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...
Ko nije drvo razumeo prvo
Pa tek onda sadio
Taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad
Da ne zna šta je hlad