Đorđe Balašević
Requiem
Kad god prođem ulicom, sa tvojim imenom
Pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam
Stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
Komandante...

Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka
Svako pleme crta granicu
Svi bi hteli svoju stranicu...

Tope se snovi kao sante
Ej Komandante...

Na barikadama su opet zastave
Svet ide, k'o na praznike
I decu izvode, s' jutarnje nastave
Da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni
Što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni

Vremena su nezgodna, za momka kao ja
Koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju
Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje, bez mene plamte
E Komandante...

I svi su tu, da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži
Al' nikad i najmudriji

A gde smo mi, naivni
Što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni (i prevareni...)

I kad god prođem ulicom, sa tvojim imenom
Pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
Kamenom i na tvoj spomenik

Jer sve se menja
I sve teče... Čoveče