Đorđe Balašević
Devedesete
Mi smo bar imali stare gitare
Poneki bedž na reverima
Glupo bi zvučalo "Je-Je!"
Uz sve ove dileje s' revolverima
Al' zastavu šezdesetih
Vezle su gramofonske igle
I put od žute cigle
Prostro se pred nas
Mi smo bar imali razne Če Gevare
O-o, i veće prevare
To mladost spiri u dahu
Kao šećer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih
Više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode
Točen je za nas
Mi smo bar imali putovanja
Perone, suze, cmakanja
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane
Bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih
Švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas
Mi smo bar imali one snove
Koji se teško ostvare
A snovi najčešće vrede, tek kad s' tobom osede
Kad s' tobom ostare
Nije baš sve na kantaru
Čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih
Onda su došle devedesete
Tužne i nesretne... Opake
Gospod je barut primirisao
Pa ladno zbrisao za oblake
E, kad već puknu ustave
Nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan će svanuti
Onda su došle devedesete
Tužne i nesretne... Fobične
U udžbenike i u čitanke
Ušle su bitange... Obične
Kasno je da se paniči
Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči
A sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze
S' planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi
O, blago ludima
Danas se laž odvažila
A zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas
Ma, jebite se, Devedesete
Vas mogu jedino, psovati
Za vama niko neće žaliti
Niti vam stihove, kovati
Jednu ste mladost sludele
Budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, Devedesete
I vaša priča je, gotova
I dabogda se nikad ne sete
Svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane
Ili ih pusti da se međusobno tamane
Što ima svojih prednosti...