E, moj Plavi
Bio si malo sirov al' ipak pravi
Nikad u dilu s' bagrom, nikom u stranu, nikome dužan
Bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan

Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan
Spremnog da, bez računa, tačno u podne razgrne slabe
I kao Geri Kuper sam izađe pred barabe

Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo
Ćudljivo kišno leto, sedamdest' koja, godina raka
Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?

Ajd, davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete, sletele su zvezde dve-tri

I tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
Al' ko je smeo da te podseća šta si
Dobro se pamti samo prvi u klasi

Ne znam, Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Veliki uskrs duha, svi ti grafiti, a onda Kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom hordom
Žnas šta sledi, ipak je Ona bila nešto što vredi
Pa kad se onog juna nismo potukli zbog njene časti
Zar ćemo sad, zbog ovih očajnika željnih vlasti?

Dogod je ovih frikova, sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi, neće vredeti
Zar stvarno nema načina
Pred najezdom prostačina
Pa ti si školovan da hapsiš taj Talog
A ne da puštaš da ti izdaju nalog

Sorry, Plavi, pošaljem katkad srce na raport glavi
Od starog društva, ništa, neko je puko, neko je svirno
Ma. ti si super, brate, ako stvarno spavaš mirno