Da mi je još jedared proći Ilicom
Pa da bećarac našvrljam ćirilicom
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif
Al' bi neko znao da sam tu
Cipelice jedne bele, zastale bi i prevele
Stih, na asfaltu

Jednom ću u baladu da se prerušim
U refren što se tamo još zapevuši
Pa da minem Starom Vlaškom
Da joj kosu sklonim daškom
I za uglom hitro zamaknem

Da pred nosom strašnog Bana
Kao senka Petra Pana
Kapu namaknem

Preko krova i mansarde
Ošamućen daljinama
Da ostavim struk lavande
Među njenim haljinama

Lagano se, bore nanose
Malo šta je još po starom
Al' okice, moje šokice
Mađijaju istim žarom
Ladica đinđuva po nebu prosuta
U jesen vetar primi miris Bosuta
Isprva mi nije ništa, al' već posle par gemišta
Dopre izdaleka lagan prim

Praćen tercom suvog lišća
S' jednog hrasta kraj Belišća
Stidljivo, sasvim

Što sam joj kog vraga
Dao belu ružu samoniklu
Što li sam je povezao
Onaj krug na mom biciklu