Đorđe Balašević
Sevdalinka
Štagod noćas da zapevam
Vući će na sevdalinku
Usnuo sam čobanicu
Uplakanu u šljiviku

Grom udari, planu seno
Rasturi se stado njeno
Zaplete se dim na uvojku
Reče da se zove Bosna
Čudno ime za devojku?

Nekom Drina teče desno
Nekom Drina lijevo teče
Sve da teče u dubinu
Na dve pole svet da seče

Znam tajni gaz, moje lane
Most se pruži gde ja stanem
Sve da vuku me konji vrani
Nema meni jedne strane, dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
A po polju nikli zabrani
Crne senke što se gnezde
U ljudima nadleću me kao gavrani
Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
Plaše više nego vučije

Stoputa su prijatelji
U molitvi pomenuti
Dal' će mi se radovati?
Ili glavu okrenuti?

Šta slagati? Šta im kasti?
Svet ne možeš pesmom spasti
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući, u tuđinu...

Svetom smo se rasipali ko đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi?

Nekad smo se bratimili po pogledu
Sluteći da isto sanjamo
I Bogu je prosto bilo
Krstimo l' se ili klanjamo