Na jastuku...
Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put
Od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik

Pod oklopom
Drhti košuta plaha, večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem mi ja... Onako lud

Ja znam da vreme, ne voli heroje
I da je svaki hram ukaljalo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije valjalo

Kad potražim put u središte sebe
Staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se
U zaklon tvog uha, kao minđuša od duple trešnje

Al' uspevam
Da još jednom odolim, da prošapućem da te noćas ruski volim
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad
Nedostaje mi naša ljubav, mila
A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem mi ja... Onako lud

Ja znam da vreme, svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije značilo

Ponekad još
U moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
I tad sam svoj
Jer ma kako me zvali, ja sam samo tvoj lični Harlekin

Ponekad još
Suza razmaže tintun i ko domina padne zid u lavirintu
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas

Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem mi ja... Onako lud

Ja znam da vreme uvek uzme svoje
I ne znam što bi nas poštedelo?
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije vredelo...