Ako kročiš u čivutski vrt
Na sedmo koleno čini će pasti
I, ko da nema drugih bašti
Di sve pupi i sve šljašti
Di na miru možeš šeboj i božure krasti

Moja nesretna mati
Htela me spasti, savetom finim
Al' morala je dotad znati
Da ne sme kasti, šta da ne činim

Šta je bedem neg široki zid?
Lako se zajaši, ko stari čilaš
Mahovina ko astragan
Da bez glasa šmugne dragan

Ukraj neba se lepeza
Mlad šaran porcijaš
Ruka zavesu miče
Trepte u tmini, biserni zdenci
Zbog nečeg đurđic uvek niče
Baš u tišini i baš u senci

Neću skoro onim šorom
Ne znam posle put odande
Me sem čoro, moja lolo
Čhu ćo šoro paša mande
Vetar cvili i leleče
Skini suknju i jeleče
Nit' ko mari, nit' ko zna
Na ćer mande čingara

Ako dirneš u čivutski vrt
Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić
Bićeš žedan kraj bunara
I siromah s' puno para

Sve ćeš dijamante dati
Za smešni cirkončić
Ko u tuđi vrt uđe
Crn lebac mesi, u crnom plehu
Eh, "Ne poželi ništa tuđe..."
Svi smrtni gresi, u tom su grehu

Kao mrva iz džepa
Truni se lako, život protekli
Da, rekli su mi da je lepa
Ali baš tako? To nisu rekli