Đorđe Balašević
Lađarska serenata
Da od silnih briga Bog posustane
Pa me zamoli da ga odmenim
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane
Svet na bolje promenim
Ipak, kad već držim žezlo čudesno
Zavar'o bih trag gromom plamenim
A dotle bih reku skren'o malko udesno
Starim drumom kamenim
Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
I od đerma još stanu trubiti
Da ti bar s' basamka gledam obraze
Kad ih ne smem ljubiti
Pa da me u službu sam car pri'vati
Teget mundir knap, dugmad - dukati
Da se, kad medaljon kreneš pokazivati
Nemaš čime brukati
Pa da i tvoj baba podavije rep
I da drugi list počne listati:
'Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep
Pod vaš oraj pristati?'
Malen je sobičak srce bekrije
Jednu jedinu može primiti
Al' bez brige, sve da santa nebo prekrije
Imaš di prezimiti
Sad utuli fenjer, sakrij šibicu
Mesečev ću prah tek da istrunim
Da u mraku lovim zlatnu ribicu
Da joj želju ispunim