Pred zoru je sa njine strane obično muk
Pod velom magle zvecka osmi kozački puk
I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest

U inat ću i ovo pismo poslati
Znam: "ime i adresa nisu poznati"
Dok tikvan-poštar ne skonta
Ko to čeka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znaš, ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije
Al' mira ni čas, sve živo pali na nas

Fotograf jedini metkove špara
Oberst kao lud olovo rasipa
Fotograf jedva katkad okine sa nasipa

Na nadošloj Visli, se soldati stisli
I svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obično žal
Zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral
Al' postane krotka kad drmne je votka, onako "na belo"

Pod mojom šapkom lavovi se baškare
U snu mi pleteš beli šal za maškare
Sva se pobrka pređa
Kad te obgrlim s' leđa, kao violončelo
I tek da znaš, mesec u žici je
Zvone na večernje zvona Galicije
I neka mi to ne uzme nebo za zlo
Al' ti si jedino čemu se molim

Brinuću već ja, nemoj ti brinuti
Ma, da sam 'teo, već sam stoput mogo ginuti
Dok otiče Visla, natraške, van smisla
I kreću jata pokisla, Daleko