U jednom od onih pajzlova
Sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom

Pesma beše o suncokretu, do zla boga žalosna
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna

"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet
Zbog kog se Sunce s' neba spustilo na svet
Da sazna što u sene glavu okrene?

Da sazna kom se sveti
Kad ne gleda za njime
Ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo
Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo
Obići svet je zbog tog uzbudljivo
Da bi se ovde vratilo

Digni tu lepu glavu, pogledaj me bar
U suzici što blista čuda se trista vide
Tvoja je sreća samo tvoja stvar
Al' zato tvoja tuga
To je već priča druga, to na moj račun ide
Pipneš jedared šlingu u bećaruše
Pa cela veka snevaš divlje jagode
Zbog nje se rime raspare i naruše
I sve bi htele da se njoj prilagode

Lako je kad te neko ni ne zavoli
Tad samo tamna strana srca zaboli
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli