Život baš i nije bog zna šta
Al' za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da:
Frtalj leba, metar neba i pun šešir sna
Al' Đavo gleda da i njemu bude fino
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino

Dajte mi vino, vino nek se toči
Dok traju dani, a naročito noći
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga, onda treba da se cuga

Dajte mi vino, ja nemam drugih želja
Ni bližeg roda, ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga, onda mora da se cuga

Sreću sam ko rukav izvrto
S' vrha brda svaka staza vodi nizbrdo
Malo ko je, čedo moje, tome izvrdo
Ali kad cugnem, ja lakše misli sredim
Znam, tu sam di sam, al' bar se manje jedim

S' jeseni, kad bagrem opadne
Potera me maler, štagod počnem propadne
Još mi se, u inat, ta što ne sme dopadne
E, stara rana se vida starim lekom
Dabome vinom, ta ne bi valjda mlekom?