Kad zadnju brazdu zaorem
Po tragu senke rodine
Procvaće zimske ružice
Po prvi put te godine

Naić'e studen atarom
Kao regiment oklopni
I biću samo mirna vlat
Kad okopni

Ja nemam nigdi nikoga
Al' moja priča, prosta je:
Štogod ih manje zavoleš
Menje ti njih nedostaje

I nisam kadar švindlati
Za sobom skele paliti
Da silom steknem nekog
Kom ću faliti

Obećo sam da te neću pominjati
Bogarati i sudbinu proklinjati
U varoš se preseliti
Orcati i veseliti

Obećo sam srca teška
Obećo sam... Al' jebešga
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru, priču sam kraju priveo
Još onda kada sam i njih nadživeo

Obećo sam da ću makar za beštiju
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju
Nemeškinju, gospodičnu, ni po čemu tebi sličnu

I utom pašće i zadnji sneg, preko svih prvih snegova
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova
Spreman je onaj varati, olovni kantar skovati
Al' danas više ne bih trebo psovati