Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je, tek onomad čuo
Jednom devet dana nije, izlazio iz birtije
Kažu da je bio, čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor
'ranio je, sedam gladnih usti'
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava
Umrla je s' trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje
Malu kuću na kraju sokaka
Na astalu mrve hleba, taman tol'ko kol'ko treba
Al' je Vasa hteo, mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše

Ali nije mog'o, da ih ima

Voleo je lepu al' sirotu
Uz'o bi je, samo da je znao:
Voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu
To ne bira pamet, nego srce...
Sve se nad'o da će ljubav proći
Zanavek je otiš'o iz sela
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom
Jedinicom ćerkom, nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše

Sve je im'o, ništa im'o nije

Propio se, nije proslo mnogo
Dušu svoju, Ðavolu je prod'o
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši
Ali nije mog'o, da ga nađe...

Mlad je, kažu, bio i kad je umro
Sred birtije, od srčane kapi
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
I još pamte šta je, zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
Džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
Džaba bilo karuca, čilaša...
Kada nisam s onom koju volem

Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu
Kažu da je bio, čudna sorta..