Kad je pre mnogo leta bal pravio baron
Fon Ligenštul je pozvan da naiđe i on
Čim uš’o je u salu, onako lep i mlad
Prišla mu neka dama, i uzviknula tad:

“U razdeljak te ljubim
Svim žarom srca svog
Jer hoću da poludim
Zbog razdeljka ti tvog

U razdeljak te ljubim
Jer želim da se zna
Zbog njega razum gubim
Zbog njega nemam sna.”

Fon Ligeštul je hitro napustio taj bal
Želeći da, pre svega, eskivira skandal
Al’ već sledećeg dana ponovilo se zlo
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:

“U razdeljak te ljubim
Svim žarom srca svog
Jer hoću da poludim
Zbog razdeljka ti tvog

U razdeljak te ljubim
Jer želim da se zna
Zbog njega razum gubim
Zbog njega nemam sna.”
Fon Ligenštul je bio zbunjen stvarima tim
Izgubio je živce, promen’o se sasvim
I poč’o je da traži u alkoholu spas
Mesto miševa belih, priviđ’o mu se glas:

“U razdeljak te ljubim
Svim žarom srca svog
Jer hoću da poludim
Zbog razdeljka ti tvog

U razdeljak te ljubim
Jer želim da se zna
Zbog njega razum gubim
Zbog njega nemam sna.”