Đorđe Balašević
Kristofore, crni sine
Tad još nisam ništa znao
I još nisam verovao
Da na svetu tuge ima
Jedino mi važno bilo
Da postanem levo krilo
Il’ centarfor školskog tima
Tad sam iznenada sreo
Najtoplijeg leta deo
To su njene oči bile
Imala je kose plave
I u njima na vrh glave
Belu mašnicu od svile
Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama
Za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama
Kad je prošlo đačko vreme
Padeži i teoreme
I stripovi ispod klupe
Nije više bila klinka
Počela je da se šminka
I da želi stvari skupe
Tako mi je svakog dana
Bivala sve više strana
Slutio sam šta nas čeka
Pa sam prestao da brinem
Kako da joj zvezde skinem
Postala mi je daleka
Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama
Za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama
Danas je na sedmom nebu
Kažu mi da čeka bebu
Našla je sigurnost, sreću, dom…
Ima muža inžinjera
Pred kojim je karijera
I mesto u društvu visokom
Ja još kradem dane bogu
Ja još umem, ja još mogu
Da sam sebi stvorim neki mir
Još sam sretan što postojim
Pišem pesme, zvezde brojim
Još sam onaj isti vetropir
Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama
Za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama