Jednom se otac moj
Sa posla kući vratio pre
Odenuo mi praznično sve
I poveo me na trg…

Bio sam klinac još
I bilo mi je tek oko pet
Al’ dobro pamtim nasmejan svet
I svečan i sretan grad…

Nisam razumeo zastave, gužvu…
Znao sam tek – nešto je važno
Jer otac me tad prigrli snažno
Reče mi: Sine, gledaj i pamti!

I ja sam video Tita Maršala
Legendu tu – slobodotvorca
Čoveka tog, druga i borca
Tada sam ja video Tita prvi put…

U školskim danima
O njemu su nas učili sve…
Al’ život nam objasnio tek
To – kakav je čovjek Broz…

Bio sam momak već
Kroz muziku sam tražio reč
Pred jedan koncert prostruja vest
Da doći će možda On!
I ja sam stajao, malen s gitarom
Preda mnom sve, moje detinjstvo
Sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo…
Preda mnom On, nasmejan, večan…

I ja sam video Tita Maršala
Legendu tu – slobodotvorca
Čoveka tog, druga i borca
Tada sam ja video Tita drugi put…

Bio je peti maj
Iz Skoplja me je vodio put
Na stanicama duž pruge svud
Tišina i nema bol…

Vitola, Maribor
Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor…
I svaki čovek, i svaki dom
Je žalio dušom svom…

Al’ ja sam video visoke peći
Fabrike dim, široke njive
Gradove što slobodni žive
Decu i mir, i jato ptica…

I opet sam video Tita Maršala
Legendu tu – slobodotvorca
Čoveka tog, druga i borca
Opet sam svud video Tita
I ja sam video visoke peći
Fabrike dim, široke njive
Gradove što slobodni žive
Decu i mir, i jato ptica…

I opet sam video Tita Maršala
Legendu tu – slobodotvorca
Čoveka tog, druga i borca
Opet sam svud video Tita…