[Tekst pjesme "044"]

[Strofa]
Ova ulica je moja, ona mi je kao snaga
Šta me diže kada padam, šta me hrani kad sam gladan
Poput anđela čuvara neću dat na svoga brata
Ako me zajebeš, upoznat ćeš vraga
Vidiš da se smijem, bolje počni bježat
Osmijeh koji gledaš ne znači da sam sretan
Naučen da nemam, postao sam neman
Riječi su mi šake, da li sada hoćeš battle-at?
Kažu moram stat, uz nogu štopat loptu
Šutat ću ih sve, dok je ne vidim u golu
Ako gaziš me na podu, okidač moraš povuć'
Jer jednom kada ustanem poslat ću te Bogu
Ja ne pričam na Face-u, ja pričam ti u facu
Internet junaku, nestat ćeš u mraku
Ulice me znaju, poštovanjе daju
Odgojen u paklu, pa pričaj mi o raju
Pričaj mi o ljubavi, kurvama sam okružen
Osvetе su zle, ne krivi me za postupke
Odluke su čvrste, ne bojim bit se optužen
Neka bude kako bude, makar bio osuđen
Ja nisam zvuk cajke, polupane flaše
Ja sam zvuk repa, razbijene glave
Ja sam svoja sudbina, ono šta me ubija
Jedan dan sretan, drugi opet stanje ludila
Ime stek'o mudima, okružen pravim ljudima
Šta mogu dati sve, ali mogu ti i uzimat
U magli opijata, opet peče me u plućima
Da nema dima, tuđa krv bi sjajila na zubima
Oči nose problem, vani laju ovce
Grad ima bolest, zaražen je pošten
Ako tražiš sreću, nemoj ovdje
Jer tu na uglu se prodaje za novce
Od svakog zla gori, težak mi je motiv
Ja sam dijete ulice, znači neukrotiv
Tko nije sa mnom, protiv mene stoji
Da dobio bi' krila, ni kap ne moram popit
Ako pustim suzu, tebi krv ću prolit
Rane ne mogu me slomit, samo ožiljak će stvorit
Na mome teritoriju, tu ne možeš me dobit
Ako peče me u srcu, ulice će gorit
Bogu bez veze se moliš, ja ne želim ti oprostit
Jer sam hladan kao led koji Titanik će zdrobit
Na betonu čvrsto stojim, nema toga kog se bojim
Malo kome vjerujem, zato slabo volim